6

EVIDENTIRANJE KREDITNIH POSLOVA SA INOSTRANSTVOM

NOVINE U EVIDENTIRANJU  KREDITNIH POSLOVA KOD NARODNE BANKE PO OSNOVU SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA

U poslednjoj deceniji, ovo je trece produženje roka za naplatu ili  placanje obaveza prema inostranstvu. Bilo je 90 dana, pa je produženo na 180 da bi ove godine novi Zakon o deviznom poslovanju (Službeni glasnik RS br. 31/2011) ovaj rok pomerio na godinu dana. To je samo jedna od nekoliko pozitivnih novina koje nam donosi ovaj Zakon.

Jedna od bitnih novina, odnosi se na dužnicko poverilacke poslve sa inostranstvom. Do sada, ukoliko ste izvezli robu ili uslugu a niste je naplatili od ino kupca, postojala je obaveza evidentiranja kreditnog odnosa sa inostranim kupcem kod NBS.

Medutim, kada se radi o uvozu robe i usluga, ili unapred primljenog avansa, bez obzira na probijanje zakonskih rokova za placanje ili izvoz za primljeni avans, za takvu vrstu posla nije postojala obaveza registracije kreditnog posla. Pa je medu privrednicima i vladalo mišljene, da nikog nije ni briga, koliko naši privrednici duguju ino dobavljacima ili koliko je novca primljeno za buduci ne realizovani izvoz.

Konacno je došlo vreme otrežnjenja, da ne mislimo samo na prava nego i na obaveze. To je nedvosmisleno receno u clanu 4. Zakona o deviznom poslovanju, koji glasi:

“Izvoz i uvoz robe ili usluga koji nisu naplaceni, odnosno placeni u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza, kao i unapred naplacena, odnosno placena roba ili usluga koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno placanja smatraju se kreditnim poslovima sa inostranstvom.

Narodna banka Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija propisuje uslove i nacin evidentiranja kreditnih poslova iz stava 1. ovog clana.”

Da bi se sprovele u delo odredbe clana 4. Zakona o deviznom poslovanju, odnosno registrovao kreditni posao potreban je sprovedbeni propis  koji ce dati preciznija uptstva, propisati rokove i obrasce i nacin  za registraciju kreditnog posla. Odgovore na ova pitanja daje:  Odluka o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom  objavljena u “Službenom glasniku RS”, broj 85/2011. Nešto kasnije, nakon ove Odluke u “Službenom glasniku RS”, broj 89/2011. dobijamo Uputstvo o popunjavanju obrazaca za evidentiranje kreditnih poslova  sa inostranstvom.

Sad kad imamo sve što nam je potrebno Zakon, Odluku i Upotstvo na jednom  mestu,  za pocetak trebalo bi da pregledate svoju dokumentaciju da se uverite da li su svi zapoceti poslovi završeni, ili ukoliko nisu a zapoceti su pre godinu  trebalo bi ih uslovno receno “legalizovati” odnosno  registrovati kreditni posao za sledece:

1. izvoz robe i usluga koji nisu naplaceni u roku dužem od godinu dana;
2. unapred placena roba ili usluga koja nije uvezena u roku od godinu dana od dana placanja;
3. uvoz  robe ili usluga koji nije placen u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog uvoza, i
4.  unapred naplacena roba ili usluga koja nije izvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate.

Propisana sa dva kriterijuma na osnovu kojih se odreduje da li postoji obaveza evidentiranja kreditnih poslova, a to su:

1. pojedinacna vrednost posla mora da prelazi sumu od 100.000,00 dinara i
2. ukoliko vrednost pojedinacnog posla ne prelazi navedeni iznos, ali ako je ukupna vrednost svih poslova u izveštajnom periodu veca od 1.500.000,00 dinara.

Šta to znaci? Ukoliko imate jedan od 4 navedena posla ne realizovan a da je star godinu dana, a da njegova vrednost ne prelazi navedenih 100.000,00 dinara, nemate obavezu registracije kreditnog posla. Ukoliko ih je više, a njihov ukupan zbir (nenaplacen izvoz, placeni avans, ne placeni uvoz i ako još imate I primljen avans iz inostranstva koji niste realizovali) onda ste u obavezi da izvršite registraciju kreditnog posla.

Obrasci za evidentiranje kreditnih poslova iz clana 4. Zakona o deviznom poslovanju, Odlukom su propisana tri obrasca za evidentiranja kreditnih poslova sa inostranstvom:

1. Izveštaj o potraživanju rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu koji nije izmireno u roku dužem od godinu dana – Obrazac P-1.

Na ovom obrascu evidentiraju se svi izvozi robe ili usluga koji nije naplacen u roku dužem od godinu dana, ili unapred placena roba ili usluga koja nije uvezena u roku dužem od godinu dana.  Na ovom obrascu, takode evidentiraju se ne naplaceni izvozi ili unapred placeni avansi koji su po starom zakonu bili evidentirani kao kreditni poslovi kojima je istekao rok naplate ili uvoza a u meduvremenu nije ugovoren novi rok, i to pod uslovima ako je od dana potraživanja proteklo više od godinu dana, treba ih ponovo evidentirati na propisanom obrascu P-1.

1. Izveštaj o obavezi rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu koji nije izmiren u roku dužem od godinu dana, evidentira se na Obrascu O-1.

Ova kreditna prijava odnosi se na uvoz robe ili usluga koja nije placena duže od godinu dana, takode ukoliko je unapred naplacena roba ili usluga koja nije izvezena u roku dužem od godinu dana.

1. Izveštaj o potraživanju rezidenta po prethodno evidentiranom poslu izvoza/uvoza unapred placene robe ili  usluga po  kome  nije  istekao  ugvoreni  rok –   Obrazac P-2.  Ovaj izveštaj odnosi se na vec registrovane kreditne poslove po Zakonu o deviznom poslovanju koji je važio do 24. novembra 2011., gde su ugovorne strane unapred ugovarale rok za realizaciju posla duži od 180 dana, i po tom osnovu su registrovale kreditni posao. Stupanjem na snagu novog Zakona o deviznom poslovanju, svi privrednici koji su imali vec registrovan kreditni posao dužni su da ga jednostavno receno prergistruju na novom Obrascu P-2.

Zajednicko za sve tri vrste izveštaja o kreditnim poslovima je sledece: predaju se tromesecno i to 10. januara,  10. aprila, 10. jula i 10. oktobra. Važno je napomenuti, da se ovi obrasci podnose sve vreme, znaci svaka  tri meseca sve dok se ne završi posao (naplati registrovan izvoz ili plati uvoz ….), takode unece se i eventualne izmene u podacima koje su nastupile po pojedinim poslovima u prethodnom tromesecju. Bitno je reci i to da se ne placa nikakva taksa za registraciju kreditnog posla (što je ranije bila znacajna cifra). Obrasci se podnose elektronski, što takode olakšava posao. Najbitnije od svega, ovim izmenama u stvari  omogucena je registracija kredita, jer po prethodnim propisima niste mogli da registrujete kreditni posao bez novog ugovora o kreditnom poslu sa ino partnerom, gde bi se precizirao novi rok za placanje ili naplatu, što je najcešce bio osnovni problem za registraciju kreditnog posla, odnosno nemanje kompletne dokumentacije,  zbog cega bi kreditna prijava bila odbijena za registraciju.

Da napomenem i sledece, istom Odlukom propisano je koji se poslovi ne evidentiraju kao kreditni poslovi sa inostranstvom a to su:

–          kompenzacioni poslovi koji se obavljaju u roku iz rešenja nadrednog organa kojim su odobreni. Ukoliko se kompenzacioni poslovi ne realizuju u roku iz rešenja Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, tada postoji obaveza evidentiranja takvog posla kao kreditnog pod uslovima propisani Odlukom, i

–          poslovi kupovine u inostranstvu – alata koji nece biti uvezen u zemlju, koji ostaje u vlasništvu rezidenta i koristi se za uslužnu proizvodnju u inostranstvu rezidenta (npr. kada gradevinska firma kupi alat ili mašinu koju ce koristiti u procesu gradnje objekta u inostranstvu)  – takav posao se ne evidentira kao kreditni posao sa inostranstvom.