Od stupanja na snagu Zakona o faktoringu, 1. maja 2013. godine, u Srbiji je registrovano preko sto faktoring kuća. Skoro sve banke su registrovale povezane firme koje se bave faktoringom, ali i državne institucije osnovane od strane države – AOFI Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije a.d. i druge.

Zakonom o faktoringu definisano je da je njegov predmet prodaja (kupovina) postojećeg nedospelog ili budućeg kratkoročnog novčanog potraživanja, nastalog po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu. Svi ovi uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni da bi se posao kvalifikovao kao faktoring: potraživanje mora biti postojeće, ali nedospelo ili buduće a kratkoročno. Za oba je bitno da potiču iz prodaje robe ili usluga, a ne po drugom osnovu (npr. po osnovu naknade štete, plaćanja penala i sl.).

Ugovor o faktoringu u ulozi kupca potraživanja (faktora) ne može da zaključi bilo koje lice, već samo banka ili privredno društvo koje ima odobrenje ministarstva nadležnog za poslove finansija za obavljanje poslova faktoringa. U međunarodnom faktoringu to može biti i strana banka i strano privredno društvo, u skladu sa propisima određene države.

Naplata potraživanja pre roka dospeća faktoring kućama, omogućava brži dolazak do sredstava za poboljšanje likvidnosti preduzeća.

Zahvaljujući faktoringu mnoga mala i srednja preduzeća i preduzetnici mogu bez teškoća da nastave sa radom, i da održe potreban nivo likvidnosti.

Postoje dva vida faktoring ugovora i to:

–  sa pravom na regres i

–  bez prava na regres.

Za faktoring bez regresa je karakteristično to da faktor preuzima rizik naplate na sebe. Kao i prema opštim dejstvima cesije, njemu ustupilac ne odgovara za naplatu potraživanja od dužnika. Ako je zaključen faktoring sa regresom, onda su njegova pravna dejstva ista, kao i da je zaključen ugovor o cesiji sa garancijom cedenta da će cezus ispuniti svoju obavezu. Ako je dužnik ne ispuni, faktor ima pravo da zahteva od ustupioca da mu je on ispuni. Ustupilac je odgovoran za naplativost potraživanja na dan njegove dospelosti, što znači da faktor ne može da zahteva od ustupioca ispunjenje obaveze pre nego što potraživanje dospe, tj. pre nego što dužnik padne u docnju sa ispunjenjem

Kada u ugovoru imate naznačeno da se ugovor zaključuje sa pravom na regres, to znači da vam faktoring kuća praktično daje avans.

Ukoliko vaš dužnik ne plati dug u roku, vaša firma kao ustupilac ima obavezu da vrati faktoring kući primljena sredstva.

Ukoliko se ugovori prodaja potraživanja bez prva na regres to znači da faktoring kuća preuzima u potpunosti rizik naplate. Ukoliko vaš dužnik ne plati svoj dug na vreme ili ga u opšte ne plati to nije više vaš problem, već faktoring kuće. Vaša firma nema obavezu da vratiti primljena sredstava. Svakako, prilikom potpisivanja ovakvog ugovora o faktoringu biće ugovoren veći procenat na ime provizije, jer faktoring kuća pruzima umesto vas rizik naplate potraživanja.

Nakon provere vaših dokumenta, /računa, i stvarnog postojanja potraživanja od određenog kupca/ potpisujete ugovor o prodaji potraživanja.

Sledeća obaveza je da pismeno obavestite svog kupca da ste prodali potraživanje prema njemu, i da vaš kupac sada duguje faktoring kući, kojoj treba u ugovorenom roku da isplati obavezu.

Ukoliko imate potraživanje od kupca, u svakom slučaju neuporedivo je konfornije i jeftinije prodati to potraživanje nego kod banke uzimati kredit. Kao prvo prikupiti neophodnu dokumentaciju bez koje poslovna banka neće ni uzeti u razmatranje vaš zahtev za kreditom je prilično zahtevan posao. Drugo, ni jedna poslovna banka neće odobriti kredit bez obezbeđenja za vraćanje istog, što znači da će vam tražiti hipoteku na neku nepokretnost /bar tri puta vredniju od traženog zajma/ ili u najboljem slučaju žirante i menice. I treće, troškovi obrade kreditnog zahteva i sama bankarska kamata znatno su skuplji od provizije koju naplaćuju faktoring kuće.

Drugim rečima, faktoring sa pravom na regres predstavlja kreditiranje bez hipoteke, obimne dokumentacije i drugih pripadajućih troškova.

Prema Zakonu o faktoringu ustupaoci – prodavci potraživanja mogu da budu sva privredna društva i preduzetnici. Predmet faktoringa ne može da bude potraživanje nastalo po osnovu prodaje robe ili potraživanja usluga za lične, porodične ili potrebe domaćinstva. Takođe, Zakonom je zabranjeno da se jedno potraživanje proda u više faktoring kuća.

Primeri ugovora o faktoringu: