1. Kako se odvija kontrola i carinjenje poštanskih pošiljaka?

Dešava se da nam se građani obrate sa žalbom da se u pošiljkama ne nalazi uvek ona roba koju su očekivali, te da sumnjaju da je neko „prisvojio“ jedan deo sadržaja, a važno je znati da pakete otvara poštanski, a ne carinski službenik.

On cariniku podnosi na uvid sadržaj paketa kako bi uzeo sve podatke potrebne za carinjenje robe, nakon čega se sadržaj vraća najčešće u istu ambalažu, osim u slučajevima kada je neophodan nova. Sve se ovo čini tako da ne dođe do vidne povrede omota ili sadržine pošiljke.

Paketi se obavezno obezbeđuju unakrsnim povezivanjem kanapa, na čijim krajevima se obavezno stavlja poštanska plomba. U slučaju da pošiljka podleže naplati carinskih dažbina na pošiljku se stavlja nalepnica „OCARINJENO“, a ukoliko ne podleže, nalepnica „OSLOBOĐENO OD PLAĆANJA CARINE“.

Kontroli, odnosno otvaranju paketa može prisustvovati i primalac pošiljke ili osoba koju je za to opunomoćio.

Carinik vrši uvid u sadržaj paketa i poredi ga sa pratećom dokumentacijom. Svi paketi koji sadrže robu koja podleže carinskoj kontroli i/ili naplati dažbina se otvaraju.

Iz svega navedenog lako se može zaključiti koju vrstu kontakta carinski službenik ima sa pristiglom poštanskom pošiljkom i njenim sadržajem, te da ukoliko pošiljalac ili primalac imaju bilo kakvu zamerku na izgled ili sadržaj paketa, svoju reklamaciju trebaju da upute Јavnom preduzeću PTT saobraćaj „Srbija“ u ulici Ugrinovačka 210 b, u Beogradu.

2. Na osnovu čega se vrši carinjenje poštanskih pošiljaka?

Carinjenje paketa započinje prvenstveno određivanjem carinske vrednosti neke robe (u ovom slučaju pošiljke) i to primenom metoda koje su propisane Carinskim zakonom („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010, 111/2012, 29/2015 i 108/2016) i pratećim propisima.

Carinski službenici osim navedene vrednosti (odnosno računa) kao metode za utvrđivanje carinske vrednosti, koriste i druge metode poput upoređivanja vrednosti slične ili istovetne robe. To se čini iz razloga što se u praksi pokazalo da se vrednosti robe proizvoljno navode i to sa različitim motivima (nekada se vrednosti više puta uvećavaju, a nekada umanjuju sa ciljem ostvarivanja prava na povlasticu), zbog čega se pri određivanju carinske osnovice uzimaju sa rezervom.

3. Da li je i ko oslobođen plaćanja uvoznih dažbina?

Predviđeno je oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina na: