Direktor predstvaništva stranog privrednog društva – status i obaveze

Predstavništvo stranog pravnog lica kao isplatilac prihoda dužno je da po odbitku obračuna i plati porez i pripadajuće doprinose u momentu isplate prihoda po osnovu naknade za rad saglasno ugovoru o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora, koji iznos naknade kao bitan element ugovora treba da bude iskazan u tom ugovoru.

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-387/2018-04od 12.10.2018. godine).

“Strano privredno društvo je registrovalo svoje predstavništvo na teritoriji Republike Srbije i na mesto zakonskog zastupnika (direktora) je postavljeno nerezidentno fizičko lice koje  nema prebivalište ni boravište u Republici Srbiji niti tu boravi 183 ili više dana u toku kalendarske godine. Zakonski zastupnik (direktor) ne ostvaruje naknadu za svoj rad u Republici Srbiji, kao i da je to lice u radnom odnosu kod matičnog stranog privrednog društva u zemlji njegovog sedišta. Navedeno je da predstavništvo stranog pravnog lica nema svojstvo pravnog lica shodno odredbama zakona kojim se uređuju privredna društva, da nije stalna poslovna jedinica prema odredbama zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica (ne obavlja delatnost, već samo prethodne i pripremne radnje za zaključivanje ugovora) kao i da ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo.

U vezi sa plaćanjem poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora bez zasnivanja radnog odnosa, u slučaju kada fizičko lice nije osnivač ni član privrednog društva i „ne ostvaruje naknadu“ za svoj rad kao direktor, Ministarstvo finansija je dalo mišljenje broj: 011-00-1137/2018-04 od 11. juna 2018. godine, u kome je, pored ostalog, navedeno:

„Imajući u vidu da prema Zakonu o radu lice koje obavlja poslove direktora ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom, kao i mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da direktor koji obavlja poslove po osnovu ugovora kojim se ne zasniva radni odnos ima pravo na naknadu za rad i da se naknada za rad smatra obaveznim elementom ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora koji nije zasnovao radni odnos, saglasno tome kad fizičko lice (u konkretnom slučaju, koje nije osnivač ni član privrednog društva) obavlja poslove direktora po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora, bez zasnivanja radnog odnosa u tom privrednom društvu, postoji obaveza obračunavanja i plaćanja poreza na dohodak građana na drugi prihod i pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu ugovorene naknade za rad (bitan element ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora). Kako je iznos naknade za rad direktora bitan element ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora i kao takav trebalo bi da bude iskazan u tom ugovoru, onda je ugovorena naknada (u kojoj su sadržani porez i doprinosi koji se plaćaju na teret lica koje ostvaruje tu naknadu) kao ekvivalent – adekvatna naknada za rad direktora, osnovica poreza i doprinosa (nezavisno od okolnosti da li se fizičko lice – direktor odriče ugovorene naknade za rad u korist drugog lica).“

Odredbom člana 8. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana, propisano je da je obveznik poreza na dohodak građana i fizičko lice koje nije rezident (u daljem tekstu: nerezident) za dohodak ostvaren na teritoriji Republike. Dohotkom ostvarenim na teritoriji Republike smatra se dohodak koji fizičko lice ostvari po osnovu rada koji obavlja na teritoriji Republike (stav 2. tog člana Zakona).

Ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito primanja članova organa uprave pravnog lica, saglasno odredbi člana 85. stav 1. tačka 5) Zakona.

Odredbom člana 99. stav 1. tačka 9) Zakona propisano je da po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuju se i plaćaju porezi na ostale prihode, ako je isplatilac prihoda pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac. Pod pravnim licem u smislu stava 1. tog člana Zakona podrazumeva se i deo pravnog lica, odnosno poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica koja je registrovana kod nadležnog državnog organa (predstavništvo i dr.), kao i državni organi i organizacije (stav 2. član 99. Zakona).

Saglasno odredbi člana 101. Zakona, porez po odbitku iz člana 99. ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisani jedinstveni uplatni račun u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

U pogledu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, saglasno članu 28. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje,  po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora koji nije zasnovao radni odnos, osnovica doprinosa je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana. Doprinose za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu, saglasno odredbi člana 57. stav 1. Zakona o doprinosima, isplatilac je dužan da obračuna, obustavi i uplati prilikom isplate ugovorene naknade.

Imajući u vidu navedeno, prihod koji fizičko lice ostvari kao član organa uprave pravnog lica oporezuje se kao drugi prihod iz člana 85. Zakona. Porez na drugi prihod obračunava se i plaća po odbitku, od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda ako je isplatilac prihoda pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac, s tim što se pod pravnim licem podrazumeva i deo pravnog lica, odnosno poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica koja je registrovana kod nadležnog državnog organa (predstavništvo i dr.), kao i državni organi i organizacije (čl. 99. i 101. Zakona). Saglasno tome, predstavništvo stranog pravnog lica dužno je kao isplatilac prihoda da po odbitku obračuna i plati porez i pripadajuće doprinose na prihod koji isplati fizičkom licu.

Imajući u vidu pomenuto mišljenje Ministarstva finansija broj: 011-00-1137/2018-04 od 11. juna 2018. godine, da „kad fizičko lice (u konkretnom slučaju, koje nije osnivač ni član privrednog društva) obavlja poslove direktora po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora, bez zasnivanja radnog odnosa u tom privrednom društvu, postoji obaveza obračunavanja i plaćanja poreza na dohodak građana na drugi prihod i pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu ugovorene naknade za rad (bitan element ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora)“, predstavništvo stranog pravnog lica kao isplatilac prihoda dužno je da po odbitku obračuna i plati porez i pripadajuće doprinose u momentu isplate prihoda po osnovu naknade za rad saglasno ugovoru o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora, koji iznos naknade kao bitan element ugovora treba da bude iskazan u tom ugovoru.

U slučaju kada fizičko lice nije rezident Republike Srbije (na teritoriji Republike nema prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, odnosno na teritoriji Republike ne boravi 183 ili više dana, neprekidno ili sa prekidima, u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini), imajući u vidu član 8. st. 1. i 2. Zakona, u konkretnom slučaju direktor – nerezident obveznik je poreza na dohodak građana za dohodak koji ostvari po osnovu rada koji obavlja na teritoriji Republike.

Po osnovu prihoda koji fizičko lice ostvari kao član organa uprave pravnog lica obračunavaju se i plaćaju pripadajući doprinosi saglasno Zakonu o doprinosima, ukoliko međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.

Kako se u vezi sa plaćanjem doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za fizička lica koja su stranci postavlja pitanje postojanja i primene bilateralnog ugovora o socijalnom osiguranju, za davanje odgovora po tom pitanju nadležno je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.“