0

Znanje je besplatno – vreme košta – neznanje se kažnjava

Obrazovanje, stečeno znanje, usvršavanje, praćenje trendova, neznanje!

 

Osnovna, srednja škola kao i fakultet su besplatni za sve koji žele da uče. Ne plaća se školarina, naravno da ima dodatnih troškova. Kupovina knjiga, školskog pribora i ostalo finansirali su roditelji.

Preko 95% ljudi je steklo srednje i visoko obrazvanje o trošku svojih roditelja i države. Čak i oni učenici koji su imali dodatne private časove iz pojedinih predmeta, plaćali su roditelji. Znači, diplome koje smo stekli pre zaposlenja zaslužena su našim radom i učenjem. Dodatne finansijske troškove imao je neko drugi a ne vlasnik diplome.

Zaposlenjem ili pokretanjem svog ličnog biznisa pravo učenje i usavršavanje tek počinje. Mali deo teoterskog znanja stečenog školovanjem u praksi je upotrebljivo. Praktično iskustvo  kolega, i dodatno usavršavanje je neophodno ukoliko hoćemo da ostanemo u igri i napredujemo. Posebno sada, u ekonomiji 21. veka kada se promene dešavaju na dnevnom nivou. Tehnika i tehnologija se menjaju svetlosnom brzinom. Za njima ni malo ne zaostaje ekonomija. Sve se menja i zato je neophodno da stalno budemo u toku i pratimo izmene.

Vlasnici posla usavršavaju se za posao koji rade. Prate trendove, jer im je važno da bi opstali na tržištu. Međutim, sve što se direktno ne odnosi na njihov posao od kojeg ostvaruju zaradu prepuštaju knjigovođi.

Od knjigovođe se očekuje da prati sve propise i obaveštava vlasnika posla. Najčešće se od knjigovođe očekuje da odradi i niz drugih poslva koji ne spadaju u domen knjigovodstva-računovodstva.

U želji da zadrže klijnta, ukoliko se knjigovostvo vodi prema ugovoru agencijski, knjigovodstvene agencije pristaju da odrade i dodatne poslove.

Navodimo samo neke od dodatnih poslova koje klijenti očekuju od knjivodsvene agencije, a ne spadaju u domen knjigovodstva – računovodstva:

• ugovor o radu;
• sistematizacija radnih mesta;
• dostavljanje izveštaja NBS;
• vođenje dnevnih evidencija za robu koja podleže plaćanju eko takse;
• vođenje dnevnih evidencija za ambalažu;
• izradu izvoznog računa…..

Spisak ovih dodatnih poslova mogao bi da bude znatno duži, ali navodimo one najčešće.

Posao knjigovođe

Očekivati da ove i druge poslove koji nisu poslovi računovodstva i knjigovodstva radi knjigovođa vlasnik posla vrlo rizikuje, misleći da će na taj način da uštedi može biti u ozbiljnom problemu.

Prema Zakonu o računovodstvu (koji je inače u procesu izmene, i mnoge  knjigovođe su preko noći osedele čitajući nacrt predloženog Zakona), posao knjigovođe je da tačno i stručno:

• proknjiži u roku primljenu dokumentaciju;
• obračuna poreze i doprinose na zarade zaposlenih;
• obračuna PDV i popuni poresku prijavu;
• uradi završni račun;
• obračuna porez na dobit…

Sve pobrojane aktivnosti sprovode se u delo primenom brojnih zakona i podzakonskih akata.

Hteli ili ne, i sami bar preko medija čujete da se propisi stalno menjaju. Knjigovođe jedva stižu da sve isprate i ugrade u tekući posao. Od njih tražiti i očekivati dodatne poslove mimo njihovog domena, ne samo da je suvišno, nego ponavljamo da je i rizično po vaš posao.

Zašto je rizično tražiti o knjigovođe dodatne poslove?

Knjigovodstvene agencije sve češće plaćaju polisu osiguranja za štetu koju bi mogli da nanesu trećem  licu.

Šta to u praksi znači,  koje aktivnosti polisa osiguranja pokriva?

Ukoliko neko iz knjigovodstvene agencije pogrešno proknjiži, pogreši u obračunu porza ili zarade i iz nehata načini grešku koja bi prouzrokovala kaznu klijentu, osoguravajuće društvo nadoknađuje prouzrokovanu štetu. Drugim rečima kaznu koju bi klijent plato PU.

Dešava se da knjigovođa iz nehata napravi grešku – štetu klijentu, takođe i tu štetu nadoknađuje osiguravajuće društvo.

Osiguravajuće društvo ne pokriva štetu  – odnosno ne isplaćuje premiju za greške koje  su nastale nemarom od strane knjigovođe. Na primer ne dostavi PU poresku prijavu na vreme, ili završni račun. Greške koje imaju u pozadini nameru utaju poreza (takve greške ne samo da se kažnjavaju novčano nego i zatvorom).

Ukoliko bi knjigovodstvena Agencija sačinila loš ugovor o radu, ili sistematizacju posla ili bilo koji drugi posao koji ne spade u domen knjigovodstva – računovodstva, osiguravajuće društvo za takve greške ne isplaćuje premiju, jer ti poslovi nisu u opisu posla po Zakonu o računovodstvu.

 

Propisi – zakoni koje  vlasnik posla treba da poznaje

Vlasnik posla, bez obzira da li se radi o preduzeću ili preduzetničkoj radnji (propisi za oba oblika poslovanja su skoro isti) treba svakako da bude upoznat sa osnovnim članovima sledećih zakona:

• Zakon o porezu na dobit – on se odnosi i na PR, jer on se u dobroj meri odnosi i na PR ne samo na preduzeće;
• Zakon na ukupan prihod građana – važan je za preduzetnike;
• Zakon o PDV ukoliko se u sistemu PDV;
• Zakon o porezu na imovinu – ukoliko imate nekretnine u vlasništvu;
• Zakon o radu;
• Zakon o spoljnoj trgovini – ukoliko se bavite izvozom/uvozom robe i usluga;
• Zakon o deviznom poslovanju…

Sve pobrojanje zakone prati još po nekoliko podzakonskih akata. Zakone treba da posmatrate kao državnu granicu. Oni vam govore šta se može – šta je tim zakonom dozvoljeno itd. Ali kako da primenite neki od pobrojanih zakona, taj deo je uglavnom u podzakonskim aktima, koji imaju težinu samog zakona.

Činjenica je da su skoro svi zakoni online besplatno dostupni na sajtovima nadležnih ministarstava. Kada se radi o podzakonskim aktima, njih je nemoguće pronaći besplatno na inetrnetu. Tumačenje, kako primeniti u praksi određeni zakon ili podzakonski akt je sasvim nešto drugo.

Da bi vaš posao rastao i napredovao, pored stručnog i kvalitetnog pružanja usluge kojom se bavite ili proizvodnjm određenog proizvoda od istog značaja je i primena propisa. Iz tog razloga neophodno je da uložite vreme i trud za dodatnom edukacijom.

Jedan od načina da budete u toku sa aktuelnm propisima je pretplata na stručni časopis ili platformu. Sledeći korak, više znanja iz određenih oblasti su seminari i radionice. Najbolji način da rešite neki konkretan slučaj je da angažujete eksperta iz određene oblasti da vam pomogne u rešavanju situacije, ili da za vas odradi kokretan posao.

Besplatni sajtovi i portali

Traženje informacija i saveta na besplatnim portalima je još pogubnije za vas i vaš posao od prethodno navedeng, da knjigovođa uradi poslove za koje nije nadležan. Besplatni portali i sajtovi služe ljudima koji ih pišu za promociju svog posla. Dobićete na kašičicu – kao tester informaciju i detekciju vašeg problema ali ne i rešenje.

Kako smo stručnjaci sa iskustvom, od srca vam savetujemo da ne gubite vreme tražeći delimično rešenje. Znate da svaki odlazak kod automehaničara košta, svaki odlazak kod frizera košta, svaki odlazak u kafanu košta. Te usluge se plaćaju i nikome nije žao novca. To što smo u detinjstvu i mladost dobili “besplatno” obrazovanje – nije bilo besplatno, koštalo je naše roditelje i društvo.

Sada kada smo odrasli ljudi, kada radimo i stvaramo zaradu, imamo izbor:

• Provesti sate, dane, nedelje u istraživanju i razumevanju nekih propisa koje je neophodno primeniti u poslu;
• Rizikovati, po principu “ako prođe prođe” – a ako ne prođe platićemo kaznu i najjeftiniji i najbrži način je
• Angažovati stručnjaka za određene poslove i pored toga pratiti propise, da bi znali šta je novo i šta trebate da primenite u svom poslovanju;
• Ukoliko ste firma sa timom, onda svakako trebate da ulažete ne samo u svoju edukaciju već i u stručnu edukaciju vaših saradnika.

 

Nešto što želimo posebno da naglasimo a to je da kada plaćate kotizaciju za stručni časopis, ili seminar ili za konsalting, vi u stvari plaćate vreme koje je ta osoba ili firma uložila da stekne određene veštine i znanja. Da bi se neka osoba smatrala ekspertom u određenoj oblasti potrebno je da ima bar 10.000 radnih sati iskustva.