Carinski dug nastao zbog neispunjenja obaveza

Za robu koja podleže plaćanju uvoznih dažbina, carinski dug pri uvozu nastaje i zbog neispunjavanja uslova koji uređuju stavljanje strane robe u carinski postupak

„Veza: Akt Ministarstva finansija, Sektora za carinski sistem i politiku br. 011-00-01176/2021-17 od 25.5.2022. godine

(Objašnjenje Uprave carina, br. 148-35-012-01-103/2022 od 5.9.2022. godine)

Aktom pod napred navedenim brojem i datumom, a u vezi sa upitom Uprave carina broj: 148-02-030-01-209/165/2020 od 10.11.2011. godine, Ministarstvo finansija – Sektor za carinski sistem i politiku izneo je mišljenje o primeni člana 67. Carinskog zakona u vezi sa situacijom opisanom u predmetnom upitu.

Naime, u upitu Uprave carina izneta je dilema u vezi sa nastankom carinskog duga i naplatom istog u situaciji ako se utvrdi da tarifni stav robe koja se stavlja u postupak aktivnog oplemenjivanja ili gotovog proizvoda koji je ponovno izvezen ne odgovara tarifnim stavovima u zahtevu i datom odobrenju.

S tim u vezi, nadležno ministarstvo ukazalo je na sledeće:

Čl. 65, 66. i 67. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 95/2018, 91/2019 – dr. zakon, 144/2020 i 118/2021) propisano je kada nastaje carinski dug prilikom uvoza.

Članom 67. Carinskog zakona propisano je da za robu koja podleže plaćanju uvoznih dažbina carinski dug pri uvozu nastaje, između ostalog, zbog neispunjavanja jedne od obaveza utvrđenih carinskim propisima koje se odnose na preradu, odnosno na upotrebu robe u posebne svrhe unutar carinskog područja Republike Srbije, kao i zbog neispunjavanja uslova koji uređuju stavljanje strane robe u carinski postupak ili koji uređuju odobravanje izuzeća od plaćanja dažbina ili smanjenu stopu uvozne dažbine na osnovu upotrebe u posebne svrhe.

Imajući u vidu gore iznetu odredbu, kao i činjenicu da odobrenje za posebne postupke, u konkretnom slučaju aktivno oplemenjivanje sadrži, između ostalih podataka, tarifnu oznaku kojom se određuje vrsta robe koja se može staviti u taj postupak, u slučaju da roba koja se stavlja u postupak aktivnog oplemenjivanja nije navedena u odobrenju, onda je ona neispravno stavljena u taj postupak i nastaje carinski dug za tu vrstu robe zbog neispunjavanja uslova određenih odobrenjem, u skladu sa članom 67. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona.

S tim u vezi Ministarstvo finansija – Sektor za carinski sistem i politiku napominje da je ovakav stav zauzet i u odgovarajućem dokumentu EU o carinskom dugu – Guidelines on Customs Debt.

U slučajevima nastanka carinskog duga u skladu sa članom 67. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona dužnik je lice od kojeg se zahteva da postupa u skladu sa uslovima koji uređuju stavljanje robe u carinski postupak ili carinsko deklarisanje robe koja je stavljena u taj postupak ili odobravanje izuzeća od plaćanja dažbina ili smanjene stope uvozne dažbine na osnovu upotrebe robe u posebne svrhe.

Takođe, ako je u deklaraciju za jedan od carinskih postupaka iz člana 67. stav. 1. tačka 3) Carinskog zakona, unet podatak koji se zahteva u skladu sa carinskim propisima i odnosi se na uslove koji uređuju stavljanje robe u taj carinski postupak, a zbog kojeg uvozne dažbine nisu u celosti ili delimično naplaćene, dužnik je i lice koje je dalo podatak i koje je znalo, ili je osnovano trebalo da zna da je taj podatak netačan.

Kada se radi o slučaju kad je aktivno oplemenjivanje odobreno u slobodnoj zoni i primeni odredbe člana 67. Carinskog zakona, Ministarstvo finansija – Sektor za carinski sistem i politiku je mišljenja da kada se utvrdi da tarifni stav robe koja se stavlja u postupak aktivnog oplemenjivanja ne odgovara tarifnom stavu u zahtevu, takođe, nastaje carinski dug, imajući u vidu odredbu člana 212. Carinskog zakona, kojim je propisano da se strana roba, dok je u slobodnoj zoni, može staviti, između ostalog, u postupak aktivnog oplemenjivanja, pod uslovima utvrđenim za taj postupak.

O napred navedenom vas obaveštavamo u svrhu jednoobraznog postupanja i pravilne primene propisa.“