Uvoz robe po planskoj ceni i naknadne korekcije

Uvoz robe po planskoj (privremenoj) ceni prema carinskim propisima Srbije moguće je, uz naknadnu korekciju te cene za prethodne pošiljke, neophodno je obezbediti da se svaka korekcija odrazi na carinsku vrednost odgovarajuće pošiljke.

Prema važećem Zakonu o carini Republike Srbije, carinska vrednost uvezene robe utvrđuje se primarno na osnovu transakcijske vrednosti – to jest, stvarno plaćene cene ili cene koja treba da se plati za robu kada se prodaje za izvoz u Srbiju. Drugim rečima, u carinsku vrednost ulaze sva plaćanja koja je kupac izvršio ili će morati platiti prodavcu za uvezenu robeu. Ovaj princip obuhvata i naknadna plaćanja po osnovu te prodaje, ukoliko su ugovorena. Zakon takođe propisuje da je transakcijska vrednost prihvatljiva čak i kada su kupac i prodavac povezana lica, pod uslovom da njihova povezanost nije uticala na cenu. U suprotnom, carinski organ može tražiti dodatna pojašnjenja ili primeniti drugi metod određivanja vrednosti.

U praksi grupacija često dogovara plansku ili projektovanu cenu za određeni period (npr. tekući mesec), a zatim vrši korekciju te cene naknadno, kako bi uskladila fakturisanu vrednost sa stvarnim troškovima ili politikom transfernih cena. Takav model znači da se prilikom svake isporuke roba privremeno carini po procenjenoj ceni, da bi se kasnije (npr. sledećeg meseca) izvršila knjižna zaduženja ili odobrenja radi usklađenja cene za prethodne isporuke.

Carinski propisi dozvoljavaju ovakav pristup, ali uz određene uslove i proceduralne korake. Ključna je transparentnost prema carinskim organima i poštovanje načela da carinska osnovica obuhvati ukupnu stvarnu vrednost robe. Konkretno, transakcijska vrednost obuhvata i bilo koju naknadnu doplatu koju kupac mora da plati prodavcu za uvoznu robu. Stoga, korekcija cene (knjižno zaduženje) koja se odnosi na prethodno uvezene pošiljke predstavlja deo cene koju treba platiti za tu robu i mora biti uključen u carinsku vrednost tih pošiljki.

Carinski tretman naknadnih korekcija cene

Zakon o carini prepoznaje situacije kada konačna carinska vrednost robe nije poznata u trenutku uvoza. U članu 59. zakona propisano je da, ukoliko je neophodno odložiti konačno utvrđivanje carinske vrednosti, roba se može pustiti u slobodan promet pre konačnog utvrđivanja vrednosti uz polaganje odgovarajućeg obezbeđenja (garancije) za eventualni carinski dug. To praktično znači da uvoznik može deklarisati robu po preliminarnoj (planskoj) vrednosti, pod uslovom da carinskom organu stavi na raspolaganje garanciju koja pokriva potencijalnu razliku dažbina. Kada se naknadno izvrši korekcija cene, uvoznik je dužan da o tome obavesti carinu i doplati carinske dažbine (carinu i PDV) na povećanu vrednost.

Važno je napomenuti da se svaka izmena ugovorene cene nakon uvoza mora tretirati u skladu sa carinskim propisima. Carinski zakon i prateća Uredba predviđaju da se ugovorena sniženja ili popusti uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja carinske vrednosti samo ako su bili predviđeni ugovorom u trenutku prihvatanja deklaracije i ako im je iznos odrediv. S druge strane, naknadne promene uslova prodaje posle uvoza – ako nisu bile unapred ugovorene – ne mogu se retroaktivno odraziti na carinsku vrednost te pošiljke. U kontekstu planske cene i kasnije korekcije, bitno je da je takav aranžman ugovorno predviđen unapred (npr. okvirnim ugovorom) kako bi se smatrao legitimnim osnovom za dopunu carinske vrednosti, a ne proizvoljnom naknadnom izmenom cene.

Uprava carina Republike Srbije u praksi zahteva da uvoznik evidentira i prijavi svaku naknadnu doplatu koja utiče na vrednost uvezene robe. Član 61. Zakona o carini obavezuje uvoznika/deklaranta da u uvoznoj deklaraciji naznači ako za robu postoji ugovorena obaveza plaćanja dodatnih troškova ili vrednosti koji utiču na carinsku osnovicu. Takođe, uvoznik je dužan da prijavi carini svako naknadno plaćanje prodavcu koje proizlazi iz uslova prodaje – na primer, dodatno plaćanje koje dospeva nakon što je roba već uvezena – najkasnije u roku od 30 dana od dana plaćanja. U praksi, to bi značilo da kada stigne faktura sa knjižnim zaduženjem za prethodne isporuke, uvoznik treba da pokrene postupak naknadnog obračuna dažbina za te pošiljke. To se obavlja podnošenjem ispravke carinske deklaracije ili zahtevom za naknadno carinjenje razlike u vrednosti, uz prilaganje dokumentacije (npr. revidirane fakture ili odobrenja/zaduženja) koja dokazuje dodatno zaduženje. Carinski organ će na osnovu toga doneti rešenje o naknadnom razrezu uvoznih dažbina, čime se legalizuje korekcija vrednosti sa stanovišta carine.

Kombinovanje tekuće isporuke i korekcija prethodnih uvoza

Treba naglasiti da je kombinovanje tekuće isporuke i korekcija prethodnih u jednoj fakturi neuobičajeno, ali izvodljivo uz jasnu evidenciju. Bitno je da isporučilac na fakturi razdvoji stavke koje se odnose na novu isporuku (plansku cenu za trenutnu pošiljku) od stavki koje predstavljaju korekciju ranijih pošiljaka. Prilikom carinjenja tekuće pošiljke, deklarant bi trebalo da prijavi samo vrednost robe koja se fizički uvozi (plansku cenu za tu robu). Stavke na fakturi koje se tiču prethodnih pošiljki ne uračunavaju se u vrednost nove pošiljke, već služe kao osnov za korekciju ranijih deklaracija. Preporuka je da se uz takvu objedinjenu fakturu priloži dodatno objašnjenje ili da se koristi odvojena dokumentacija (npr. posebna nota ili odobrenje) za korekcije, kako bi carinski organi lakše pratili šta pripada kojoj pošiljci. Suštinski, ovakav način fakturisanja može biti prihvaćen sa stanovišta carinskih propisa, pod uslovom da se svaka pošiljka konačno carinski razduži po svojoj stvarnoj transakcijskoj vrednosti. Ukoliko bi se propustilo prijavljivanje korekcije i doplata dažbina, uvoznik bi se izložio riziku od naknadne carinske kontrole i dodatnih potraživanja dažbina sa zateznom kamatom, pa i prekršajne odgovornosti za netačno deklarisanje vrednosti.

Poreski aspekt korekcije cene (PDV i druge dažbine)

Što se tiče poreskih propisa, pre svega PDV-a, naknadna korekcija vrednosti uvozne robe takođe ima implikacije. Republika Srbija primenjuje sistem naplate PDV-a na uvoz pri carinjenju robe – obračun PDV se vrši na osnovicu koja uključuje carinsku vrednost uvećanu za carinu i akcizu (ako je ima). Ako se naknadno utvrdi da je carinska vrednost bila viša, tada proporcionalno raste i osnovica za PDV. Uvoznik je dužan da plati dodatni iznos PDV-a na utvrđenu razliku u vrednosti. Faktura kojom dobavljač zadužuje uvoznika za razliku (knjižno zaduženje za prethodne isporuke) predstavlja validan račun za poreske svrhe – na osnovu nje uvoznik može zahtevati ispravku svog knjigovodstva. Dodatno obračunati PDV po rešenju carine uvoznik može, po plaćanju, koristiti kao prethodni porez (odbitni PDV) u skladu sa Zakonom o PDV, jer je to PDV na uvoz robe koju koristi u poslovne svrhe.

Pored PDV-a, korekcija cene utiče i na osnovicu carine (uvozne dažbine). Carina obračunata na prvobitnu (nižu) vrednost biće doplaćena na razliku. Ta doplata carine, zajedno sa PDV-om, mora biti evidentirana i u računovodstvu uvoznika. Sa aspekta poreza na dobit, ovakve interne cenovne korekcije između povezanih lica trebalo bi da budu pokrivene i dokumentovane transfernom cenom. U principu, dodatno zaduženje od povezanog dobavljača povećava nabavnu vrednost robe (trošak) u finansijskim knjigama uvoznika, što je poreski priznato ako je transakcija na principu “van dohvata ruke” (arm’s length). Važno je, dakle, imati i transfernu dokumentaciju koja objašnjava da su planske cene i kasnije korekcije deo uobičajenog sistema određivanja cena unutar grupacije, kako bi se potvrdilo da tu nema pokušaja izbegavanja dažbina ili poreza, već da se radi o poslovno opravdanim korekcijama.

Poseban režim: roba pod akcizom

Kod robe koja podleže akcizama, prethodno navedena pravila o carinskoj vrednosti i PDV-u takođe se primenjuju, uz nekoliko specifičnosti. Akciza se u Srbiji uglavnom obračunava po jedinici mere ili na osnovu propisane akcizne osnovice, nezavisno od carinske vrednosti robe. Na primer, derivati nafte, alkoholna pića, cigarete i dr. imaju akcizu određenu po litru, količini ili kombinovano (specifična + ad valorem komponenta na maloprodajnu cenu), ali ne na osnovu uvozne fakture. Zbog toga, korekcija cene nema uticaja na iznos same akcize – akciza za svaku uvoznu pošiljku plaća se po važećim stopama na prijavljenu količinu i ne menja se naknadno ako se promeni cena. Međutim, bitno je da svaka isporuka akcizne robe bude uredno dokumentovana.

Ako je akcizna roba uvezena i puštena u slobodan promet, uvoznik je već pri uvozu platio akcizu (ili obezbedio plaćanje kroz akcizno skladištenje prema posebnom zakonu). Naknadna faktura sa razlikom u ceni neće zahtevati dodatnu akcizu, ali hoće dodatnu carinu i PDV. Pri carinskoj ispravci vrednosti akcizne robe, carina će se obračunati na veću vrednost, a PDV na zbir povećane carinske vrednosti + carine + već plaćene akcize (pošto je akciza uključena u PDV osnovicu). Stoga, i za akciznu robu važi obaveza naknadnog prijavljivanja korekcije cene kako bi se PDV i carina pravilno doplatili.

Treba napomenuti da se dokumentacija za akciznu robu strože kontroliše: svaka pošiljka mora imati odgovarajuću akciznu deklaraciju i prateće dokumente. U tom kontekstu, preporučuje se dodatni oprez pri izdavanju fakture koja sadrži i prethodne korekcije – pobrinite se da to ne dovede u zabunu evidenciju o konkretnim pošiljkama akcizne robe. Možda će biti praktično da se za potrebe akcizne evidencije izdvoje posebni dokumenti (npr. odvojena nota o korekciji cene) kako bi se jasno povezali sa originalnim uvoznim deklaracijama.

Zaključak i preporuka

U zaključku, prema carinskim propisima Srbije moguće je fakturisanje robe po planskoj (privremenoj) ceni uz naknadnu korekciju te cene za prethodne pošiljke, ali je neophodno obezbediti da se svaka korekcija odrazi na carinsku vrednost odgovarajuće pošiljke. Transakcijska vrednost kao osnovica carine uključuje i sva naknadna plaćanja prodavcu koja su uslov prodaje, tako da ovakav način obračuna može biti prihvatljiv pod uslovom da je ugovorom predviđen i da se dosledno prijavljuje carini. Carinski zakon omogućava da se roba pusti u promet pre konačnog utvrđivanja vrednosti uz garanciju, a uvoznik je dužan da naknadno prijavi i plati razliku u dažbinama čim se cena koriguje.

Preporuka je da kompanija formalizuje ovaj postupak u dogovoru sa Upravom carina. To podrazumeva: (1) Transparentno deklarisanje – na uvoznoj deklaraciji za novu pošiljku naznačiti da postoji okvirni sporazum o ceni i mogućoj naknadnoj doplati; (2) Polaganje garancije ako se rutinski uvoze robe po privremenoj ceni (time se izbegavaju zatezne kamate i potencijalne sankcije); (3) Pravovremeno podnošenje ispravki – čim stigne faktura sa korekcijom, podneti zahtev carini za izmenu carinske vrednosti prethodnih deklaracija i doplatiti carinu/PDV; (4) Vođenje evidencije – jasno povezati svako knjižno zaduženje sa konkretnom uvoznom pošiljkom (npr. navesti broj originalne carinske deklaracije u odobrenju/zaduženju); i (5) Korišćenje odvojenih faktura ili priloga – radi lakše kontrole, razmotriti izdavanje posebne fakture ili debitne note za korekciju prethodnih isporuka umesto objedinjavanja sa tekućom isporukom (iako zakon to ne zabranjuje, praktično je preglednije).

Sa ovakvim merama, ovaj način fakturisanja bi trebalo da bude usklađen sa carinskim propisima, a korekcije cene bi bile validne i za carinske i za poreske potrebe. Uvoznik će time obezbediti da je osnovica za carinu i PDV ispravna za svaku pošiljku, što je potvrđeno i kroz relevantne odredbe zakona (član 52. Zakona o carini – transakcijska vrednost) i prateće akte. Ukoliko je reč o akciznoj robi, navedeni postupak ni na koji način ne oslobađa od obračuna i plaćanja akcize, ali pravilnim deklarisanjem vrednosti obezbeđuje se i tačnost obračuna PDV-a i carine i izbegavaju eventualne sankcije. Ukratko, ovakav način fakturisanja je prihvatljiv uz striktno poštovanje carinskih procedura – svaku korekciju cene treba dokumentovati, prijaviti carini i uključiti u carinsku vrednost odgovarajuće robe, kako bi sve nadležnosti (carinske i poreske) bile zadovoljene.

____________

Izvori: